Upoznajte BEOGRAD

Kafić KOFFEIN

Прелепо место, не тако случајно откривено :)
Занимљив ентеријер, топла атмосфера употпуњена рустичним детаљима.
Познат по занимљивим укусима и "зрнима кафе за понети".




























Угао Француске и Цара Душана

https://www.facebook.com/koffein.belgrade



Botanička bašta Jevremovac

У самом центру града налази се прелепа оаза мира. Када се нађете у овој башти која обилује невероватним мирисима желећете да заувек останете. Јапански врт и стаклена башта су ту да утисак употпуне. Бројне биљне врсте, фонтана у централном делу и тишина навешће вас да се потпуно опустите и одморите од свакодневне вреве великог града.













































Радно време је од 9 до 19 часова.
Цена карте 250 динара. 
http://www.bfbot.bg.ac.rs/


Muzej vazduhoplovstva

Посетите музеј ваздухопловства, представља заиста несвакидашње искуство.
Мене је посебно одушевио авион у средишњем делу музеја у који може да се уђе и "пилотира".

Појединачна цена карте за одрасле особе је 300 динара, а радно време се мења у зависности од годишњег доба.
Музеј се налази на Аеродрому "Никола Тесла".


http://www.muzejvazduhoplovstva.org.rs/index.php?jez=sr



Restoran ZAPATA

Ресторан Запата је ресторан мексичке хране, а налази се на адреси Војводе Богдана 13 у центру Београда ( неких 8 минута  удаљено од Вуковог споменика ако идете пешице ).

Пријатна атмосфера, дивна храна обележја су овог ресторана.
Можда је једина мана мањак столова, ресторан је скоро увек пун :)

Јеловник је уобичајене величине, има свега


Ми смо наручили 
1. Ensalada en Tostada con Pollo
    ( авокадо, пилетина, салата, лук, парадајз, коријандер и павлака на тортиљи )


2. Enchilada pollo con queso 
    ( пржна пилетина са димљеним качкаваљем и печуркама, лук, зелена салата, salsa picante,          nachos, тортиља)

Нама се допало, и укуси а и количина :)
Ви дођите и просудите сами 


П.С. Уколико се питате зашто се ресторан зове баш овако, потражите чланке о ЕМИЛИЈАНУ ЗАПАТИ, једном од вођа Мексичке револуције.

Dani evropske baštine

Идеја овогодишње манифестације "Дани европске баштине" била је да се људи упознају са старим и традиционалним занатима. Многи музеји су излагали ретко виђене поставке а улаз је углавном био бесплатан.
Ми смо се одлучили да погледамо стару ковачницу ГРАДСКОГ САОБРАЋАЈНОГ ПРЕДУЗЕЋА. Део сличица погледајте овде :)



























Иако је првобитно било планирано да ово занимљиво упознавање траје десетак дана, Дани европске баштине су продужени до 5. октобра.



ISTORIJSKI MUZEJ SRBIJE

У ИСТОРИЈСКОМ МУЗЕЈУ СРБИЈЕ у току је поставка посвећена животу и делу Михајла Пупина.

Музеј је прелепо уређен, а изложба је све који су је до сад погледали одушевила.
Све је интерактивно, тако да ћете моћи да погледате "уживо" кућу у којој је Михајло Пупин рођен, којим улицама је пролазио, читав његов живот.


Изложбу препоручујем свима, савршена је.
На крају имаћете прилику да погледате и слике које је Пупин оставио Народном музеју у Београду.


 
 


Најзанимљивије фотографије су наравно остале у архиви.
Ако имате "зрно" времена, посетите ИСТОРИЈСКИ МУЗЕЈ СРБИЈЕ.

За студенте, карта износи 100 динара, за одрасле (пошто смо ми, студенти још мали :) ) мислим да је до 300 динара.



KONAK KNEGINJE LJUBICE

Овог пута пишем о једном од мојих омиљених места у Београду.
Ова прелепа грађевина, конак некадашње прве даме устаничке Србије, један је од "преживелих" сведока давних времена.



Стална поставка је посвећена ентеријеру српских кућа деветнаестог века.


Сваког петка, сви заинтересовани имају прилике да се друже са Маријаном Кракер која на предиван начин дочарава живот кнегиње Љубице.
Ово путовање кроз време настављате, после изведбе монодраме "На кафи код кнегиње Љубице" обиласком целокупног, прелепо намештеног, конака.

Цена карте је 400 динара, монодрама се изводи петком од 17 часова и суботом од 11 часова ( изводи Наташа Поповска).






http://www.mgb.org.rs/desavanja/na-kafi-kod-kneginje-ljubice


Већ неколико дана сам под утиском.
Ускоро ћу поново посетити ову дивну знаменитост града Београда :)

Да ли ћемо се срести тамо?



Kafana ZNAK PITANJA

Уколико сте љубитељ правих српских кафана, ово место је као створено за вас.

Кафана, позната у Србији и шире, занимљивог ентеријера и предивним особљем, увек расположеним, мора се убројати у једно од места која је вредно помена у свакој причи о Београду.



"Знак питања" је место које прича историју дугу много година.

Сам назив није од почетка био овако загонетан.
Кроз време се мењао. Прво је носила назив "Ећим Томина кафана", да би се назив 1878. године променио у "Код пастира". 1892. године кафана добија трећи назив који је био оспораван, "Код Саборне цркве". Због спора са властима, одлучено је да кафана добије назив "Знак питања". Иако одабран као привремено решење, овај назив је остао до данашњег дана.

Посетите обавезно!

http://www.belgradian.com/sr/nacionalni/znak-pitanja/



Narodno pozorište u Beogradu

Раскош и лепоту, Народног позоришта у Београду сам морала да поделим са вама. Подсећа на неко старо доба, можда нека срећнија времена.


Овог пута одлучили смо се за главну сцену и представу "Народни посланик", прву комедију Бранислава Нушића.

Нушић у свом делу описује политичке прилике, паланачки менталитет и атмосферу уочи избора за посланике у парламенту.
Глумачка постава:
Јеврем Прокић: Борис Комненић 
Павка, његова жена: Радмила Живковић  
Даница, њихова кћи: Калина Ковачевић
Спира, Јевремов пашеног: Миленко Павлов
Спириница: Олга Одановић
Ивковић, адвокат: Бранислав Томашевић
Госпа Марина, његова тетка: Анастасиа Мандић
Секулић, полицијски писар: Димитрије Илић
Јовица Јерковић: Лепомир Ивковић
Сима Сокић: Предраг Милетић
Срета: Бранко Видаковић
Младен, покућар Јевремов: Радован Миљанић
Предрадник: Саша Кузмановић
Жандар: Иван Заблаћански
Хармоникаш: Илија Павловић
Радници: Саша Антић, Емил Ахметовић, Стеван Штрбац, Бојан Пенчић
  
Поред велике сцене, Народно позориште у Београду, има и сцену "Раша Плаовић".












http://www.narodnopozoriste.rs/


Уколико желите незаборавно проведете вече, а да уз то обогатите свој "културни" живот, посетите неко од позоришта у Београду.


Гладни сте?
Свратите на БУРИТООО!!!




























У центру Београда, права мексичка храна :)
Пробајте!

https://www.facebook.com/burritomadre/



Večera u INTERGALAKTIK-u

Место које подсећа на неке ресторане из америчких филмова.


Одлична услуга. Дивни момци који чине особље су ту за све што вам треба.

Ентеријер је интересантан.




















Интергалактик у Београду можете посетити у Булевару Николе Тесле 3 (хотел Југославија) и на Врачару у Интернационалних бригада број 22.

Мени се више допада Diner у хотелу Југославија, пространији је, а има и леп поглед на булевар. Други објекат препоручујем уколико идете са децом, биће им занимљиви одређени делови ресторана, "црна рупа у свемиру" на пример.

Што се хране тиче, избор је велик, а цене као и у већини ресторана у граду.
део менија

















classic hamburger


enterprise















Уколико желите да посетите неко занимљиво место, које до пар година Београд никад није видео, ДОЂИТЕ :)


http://www.intergalacticdiner.com/


Smokvica

Уколико долазите у Београд морате посетити овај дивни кафе ресторан.
Ако живите у Београду, сигурно ћете постати стални посетилац.


Ми смо се одлучили за локал у Краља Петра.
Преносим вам део атмосфере.
Ентеријер, љубазно особље и пријатна атмосфера учиниће да се осећате као код куће.


Цене као свуда у граду.























http://smokvica.rs/










Јесте ли икада били у Смоквици?



Poslastičarnica Mali Princ

У центру нашег лепог белог града налази се права бајка за одрасле, посластичарница Мали Принц.

Уз пријатну атмосферу и предивно особље можете уживати у разним врстама колача, па чак и посластицама без глутена ако их на време поручите :)


Мени један од најзанимљивијих делова ове приче су свакако торте. Разних боја и величина као и на неким другим слатким местима. Али посебне по веома важној ствари, све је од природних сировина.


Сада је зима. Када пожелите да се угрејете, свратите до Малог Принца на шољу чаја или можда и шољу топле чоколаде.


Ипак, сигурно има и оних који желе да призову сунчано време или да остану верни лету. За њих ту су коктели од свежег воћа и поврћа са додацима разног зачинског биља.

Е сад, поставља се врло битно питање, шта урадити ако вам се неки колач јакоооооо допадне и пожелите да га поклоните некоме?
И ту постоји решење :)
Слатки празнични поклони су спремни да вам помогну, да у овим празничним данима, обрадујете неку себи драгу особу.


Била, видела, све је као у бајци, заиста.



Ви нисте?

Шта чекате?
Правац Палмотићева 27.



Mandarina cake shop

У Београду можете да наиђете на локале у којима се продају најразличитије ствари, у којима се људи баве разним занатима. Оне које представљају модеран Београд али и оне окренуте историји. Оне које полако постају симбол Београда и оне које брзо нестају.
Међу свима њима издваја се Mandarina cake shop, посластичарница занимљивог имена у самом центру српске престонице.



Посластичарница по много чему различита, од ентеријера, особља, начина прављења посластица, па до главног кувара.


Непосредан и увек ведар, главни кувар Mandarina cake shop-а, Крсто Радовић, своја знања је стекао на престижном универзитету у Лондону - University of West London, а своја искуства у најпознатијим хотелима данашњице. Захваљујући својој посвећености и искуству, Крсто Радовић је изабран за Cellebaut Chocolate амбасадора за југоисточну Европу.



Овде можете видети несвакидашње облике и пробати невероватне укусе.



 Занимљиво је да се све у Мандарини прави ручно, а високо квалитетне сировине се набављају од проверених добављача.

Облици и укуси се стално мењају, не постоји стални списак колача.

Уколико желите да пробате нешто ново, нешто несвакидашње, посетите Грачаничку 16  :)

http://mandarinacakeshop.rs/
https://www.facebook.com/mandarina.cake.shop







Legat Petra Lubarde



Овог викенда, посетили смо Легат Петра Лубарде, једног од највећих југословенских сликара двадесетог века.

Петра Лубарду сматрају за сликара који је започео нову еру југословенског сликарства. Слике великих размера, снажне, са обавезном епском тематиком представљају обележје једног времена.
Многи га сматрају сликаром који својим делом уводи нове технике рада и раскида са традиционалним. 
Петар Лубарда је између осталих, добитник једне од главних награда Бијенала у Сао Паолу 1953. године.


Своје слике поклонио је Београду, а породична кућа у којој је живео са својом супругом Вјером Лубардом је претворена у легат, после њене смрти 2008. године.
Легат Петра Лубарде, је после рестаурације, отворен за посетиоце 2014. године.

штафелај Петра Лубарде

цртежи Петра Лубарде


поглед са једне од тераса Легата

СУМРАК ЛОВЋЕНА



ЧОВЕК И ЗВЕРИ

“За њега Београд није био само град - био је човек, топао, братски, гостољубив, због тога му је посветио слику коју је назвао  "Човек и звери" мислећи на сва искушења која је Београд поднео кроз векове“ .  Вјера Лубарда



Више о Легату Петра Лубарде, можете погледати овде а можете и пратити страницу Легата и бити у току са свим дешавањима.


Легат се налази у Иличићевој број 1 у Београду. 
Очекују вас предивне даме кустоси, са пуно занимљивих информација о животу и делу овог чувеног сликара.
Цена карте је 200 динара.
Радно време је од 10 до 17 часова.





Noć muzeja 2016

Ове године, 21. маја, одржаће се тринаеста Ноћ музеја.
Карте већ можете наћи у продаји, по цени од 400 динара. Уколико купите карте на самом догађају, коштаће вас нешто скупље, 450 динара.
На сајту Ноћ музеја, можете погледати занимљивости о овом догађају, и претходних година а и за предстојећи.
Мој савет је да се улогујете на сајт и направите своју стазу која ће вам помоћи да обиђете све што вам је интересантно али и омогућити да се лакше организујете са пријатељима, јер као што сви знамо, јако је мало времена :)

ОТВОРИТЕ ОЧИ У НОЋИ! :)



Upoznajte Beograd kroz jednu od najlepših bašti



Са предивним погледом на реку, поред самог Бранковог моста налази се један од најлепших кутака у целом Београду – Jazz башта.




















Поред  дивног амбијента који је просто очаравајући, ово ушушкано место краси и џез музика. Помало несвакидашње, зар не?


На сајту “Баште” можете погледати програм предстојећих догађаја, као и резервисати место за своје пријатеље и себе и уживати у “живој” музици.
Било да је посетите током дана или увеће, захваљујући пријатељском особљу осећаћете се као у посети пријатељима.


Овде можете очекивати дивна пића и занимљиве слаткише.




Ово место ме је одушевило. Као да је задржало дух неких ранијих времена, по мени много занимљивијих.  Од столица, столова, преко рамова за слике и бицикла у средишњем делу који подсећа на велосипед, па до чаша и шољица за чај све је некако мистично, пријатно, тихо,  некако романтично.




Признајем, украла сам  неколико идеја кад су у питању “вазе” препуне цвећа.




Знате онај осећај, кад осетите топао дух неког места који вас стално привлачи себи. Не знам како то да опишем.  То морате осетити.  Када дођете на овакво место и затекенте предмете који појединачно ништа не значе, а заједно чине савршену целину. То вас наведе да заувек останете заљубљени у оно што видите и осећате.

















Razgovor sa autorkom emisije "Beograd za početnike" - Smiljanom Popov

У посту који следи желим да поделим са вама разговор са љупком девојком која ме из недеље у недељу све више одушевљава. Њена ведрина и веселост се преносе на сваког гледатеља путем тв пријемника, речитост отвара врата нашег језика, а емисија упознаје са лепотама нашег дивног белог града.


Смиљана Попов, девојка са београдског асвалта, студирала је светску књижевност и завршила балетску школу "Лујо Давичо".
Страствени је заговорник бициклизма. Сматра да је Његово Величанство Бицикл превозно средство будућности, које нам омогућава а и то ће чинити и у будућности да побегнемо од халабуке модерног живота. Обожава танго јер захваљујући њему открива нови, свет пун топлине и лепоте.
Као свој највећи професионални успех истиче што је емисија чија је ауторка, "Београд за почетнике" постала прва тв емисија у Србији која је ушла  у просветни систем. Предлогом Секретаријата за образовање, емисију на часовима историје гледају основци и средњошколци. Мисија Смиљане Попов је да нам помогне да Београд што боље упознамо, да бисмо га више и волели.

Ауторка емисије "Београд за почетнике", Смиљана Попов на занимљив начин одговара на постављена питања. Прочитајте наставак :)



1. Како сте дошли на идеју да направите емисију о Београду и да ли сте и пре овог пројекта волели да истражујете наш лепи град?

Ова емисија је чини ми се мене сама нашла. Лутала је, тражила и онда нашла праву адресу да се настани и ту остане. Вазда су ме како новинарски тако и лично мамиле и плениле приче о Београду, тако величанствене у својој историјској монументалности, важности и готово историјској узбудљивости о којима ми, Београђани, појма немамо.

2. Како сазнајете за места о којима мали број становника Београда зна?

До прича долазим на најразличитије начине. Шетам и возим бицикл широм отворених очију и ушију. Волим да залутам у улице и чошкове које не познајем, како у предграђима и ободима града, тако и у "кругу двојке" и у "кругу тројке" где год ме мој бицикл одвезе и нанесе, па често откријем и права мала блага од прича. Тако сам једном возећи бицикл до Умке, у омиљеној бициклистичкој кафаници на обали Саве (за њену ушушканост знају само они на  "два точка", јер се са пута, из аутомобила не види) уочила таблу на којој пише да је на том месту била ђумрукана тј. царинарница између Турске и Аустроугарске, пред Први српски устанак. Добила сам идеју да снимим емисију о Остружници као првом српском и београдском Дедињу, где је Карађорђе  "кувао" Први српски устанак, што мало Београђана зна.
Читам новине, разговарам са зналцима, археолозима, историчарима али и  "обичним" Београђанима , који овај град познају и воле. Добијам писма од гледалаца, који би волели да неку причу виде испричану баш на  "почетнички" начин. Наравно, помаже ми и интернет као и бројне институције које ми уступају бројне фотографије и архивске материјале. На тај начин се, после сати и сати испред lap-topa, писања и стварања, рађа по једна епизода "Београда за почетнике".
Позивам Београђане и све који се тако осећају да ми се и сами јаве ако имају какву занимљиву причу на beogradzapocetnike@studiob.rs

3. Како раздвајате интересантна места од оних других?

Нека места су дефинитивно интересантнија од других, не умем да одговорим на ово питање. Једноставно знам да ће оно што мене људски и лично, али и новинарски сврби, дражи и радозналост побуђује бити занимљиво и гладаоцу. Да ли је то новинарски или људски њух, не умем да разлучим.


4. Има ли неко занимљиво место које Вам је сад постало посебно занимљиво, а за које сте сазнали захваљујући емисији?

Кроз ову емисију, открила сам и закорачила у руднике креча испод Скојевског насеља, фрижидер краља Милана Обреновића испод Ботаничке баште, нацистичке бункере на Бановом брду, београдске пирамиде, римску гробницу у Брестовику, пећине и лагуме београдског Монмарта, тј. Косанчићевог венца, Вишњичке бање, Земуна, вилу Добро поље Арчибалда Рајса, крај које пролазим трамвајем, стомак Дома синдиката који крије гигантске оргуље и шуму од 4000 цеви кроз коју сам се верала, заборављену вилу највољенијег београдског градоначелника и добротвора, Владе Илића, која му је конфискована, а у којој се данас налази луксузан хотел, заборављени рудник у утроби Авале и шта све не.
Гледајте  "Београд за почетнике" сваке суботе у 16:35 часова и откријте и сами овај наш чудесни град који тако дивно не знамо.

О нацистичком подземљу Београда, погледајте овде

О највољенијем београдском градоначелнику кога смо неправедно заборавили, погледајте овде

5. Ко је био најзанимљивији саговорник?

Кроз Почетнике је прошло на десетине, па и стотине племенитих, узбудљивих, скромних, обичних људи. "Познати" су ретки.
Гледаоче, па и мене највише разгаљују топле приче најстаријих Београђана који су неправедно скрајнути, па и потпуно заборављени у нашем медијском, глобалном селу. Али и животне сторије наших четвороножних, репатих суграђана, које се укрштају и те како мекано, са нашим, хомосапијенским.
Убедљиво највише реакција гледалаца побрала је прича о последњем парфемџији у граду и његовој старој породичној фабрици мириса у Улици краља Петра, човеку ретке топлине, учтивости и манира у нашој бахатој свакодневници. Његова радња чува готово конзервиран Београд из 50тих, 60тих, година прошлог века, па и старовременски начин опхођења са муштеријама, који је у ово време предаторског капитализма истребљен. Да нам то и те како недостаје потврђују разгаљени гледаоци који ту епизоду и даље не заборављају. Поред старог парфемџије сијасет реакција пристигло ми је на причу о куци Обренки, која се самоиницијативно спасила из обреновачких поплава, ускочивши у ватрогасни камион. Тек када је камион отичао на сервис у њему је пронађен престрашен пас. Ватрогасно спасилачка бригада је моментално Обренки кумовала, усвојила је и сада о њој брине чак стотину ватрогасаца дневно.

За мене нема ничег новинарски и људски занимљивијег од прича које гледаоце буде из "догматског дремежа" у коме хрче цело наше глобално село, које му дирају савест, емпатију и људскост.

О последњем парфемџији, погледајте овде

О куци Обренки, првом београдском псу ватрогасцу, погледајте овде

Поред њих ту су били и: последња београдска докторка за кишобране, власник првог српског аутобуса, бака Олга која два пута недељно промени три аутобуса да би видела свог пса Дабу у азилу у Раковици, београдски илегалац Душко Стојиљковић који је преживео логор на Бањици, Матхаузен и Голи оток  и сада у десетој деценији пише књигу, професорка књижевности Снежана Радојчић која је свој стан заменила шатором и живи на два точка, весели хор у Геријатријском центру Бежанијска коса само су неки од јунака "Београда за почетнике".

О власнику најстаријег српског аутобуса, али и о веселом хору пензионера, погледајте овде

О нашој суграђанки која је на пут око света кренула бициклом, старој сиглани која је претворена у најузбудљивији уметнички центар у граду, погледајте овде

6. Где у Београду волите да проводите слободно време?

Волим Аду Међицу, где је изостанак струје ту зелену енклаву у сред града сачувао од комерцијализације, обале Саве и Дунава, где год нема буке. Волим Београд пецароша, шетача, бициклиста, оних који воле псе, реку, тишину и којима не треба ништа више.
Једна од мени вољенијих дестинација је Остружница, где волим да свратим у кафаницу на месту старе царинарнице из 19ог века, где се роба Савом превозила између Аустроугарске и Турске. Волим шумовити пут од Остружнице ка Моштаници, који мало Београђана зна. Обожавам "зечији насип" који води од новобеоградских блокова до Јакова и салаша Стремен, који има ергелу коња. Тако близу, а тако далеко од Београда.
Препоручујем Забран крај Обреновца. Тамо има један диван сплав где се дивно сунча и пије лимунада у љуљашкама. Тзв "Тарзан плажа" такође је једна од омиљених дестинација београдских бициклиста.
Возим бицикл сама, са пријатељима, познаницима и незнанцима. За мене свака возња представља бег у здрав разум.
Плешем танго са зналцима и незналцима. И бицикл и танго за мене представљају насушна бекства у здрав разум и лепоту уз помоћ којих се живот шири и протеже "неподношљивом лакоћом постојања".


7. Да ли сте приликом снимања наилазили на неке проблеме, на пример да простор није безбедан, да не можете да нађете саговорника који ба Вас упутио у појединсти о неком месту?

Свако снимање емисије је страшно забавно искуство које надахњује, и топлином и знањем, јер сви моји саговорници су или хуманисти - професионалци своје струке или хуманисти - "обични" који верују и раде на успостављању неког бољег, праведнијег и саосећајнијег Београда. Истражујући подземни свет Београда, сусретала сам се са бројним суграђанима, слепим мишевима којих, веровали или не има више од Београђана.

8. Шта би била Ваша препорука за читатеље, које место би што пре требало да посете?

Мени посебно, лично и новинарско откриће је била београдска Света гора из 15ог века деспота Стефана Лазаревића на Космају, и данас жива. Препоручујем је Београђанима када моментално желе да побегну из града. Чаробна прича, натопљена чудесном историјом, а пејзаж, аутентично сочна сценографија за београдски "Game of Thrones".

Причу о овом прелепом месту погледајте овде.

9. Шта мислите шта Београду недостаје?

Београд је много више подређен аутомобилима, а не Људима. Погледајте градове у окружењу, Беч, Будимпешту, Љубљану - јавни простори намењени су грађанима, који их користе да у центру града одморе, да се опусте. Јавни простори у тим градовима пуни су клупа, столица па чак и лежаљки намењених за бесплатно уживање, а не власницима кафића, билбордима или паркинг местима.

Зашто је београдска трава само за гледање, погледајте овде.

Моја највећа замерка Београду је што није "bike frendly". Његова бициклистичка инфраструктура се не унапређује, као што је то тренд читавог западног света. Београд је ту у прошлом веку.
Бицикл је јефтин, не кошта ништа, не загађује, не производи буку, смањује гужву, а троши само масне наслаге. Иначе и статистике показују да земље са највећим бројем корисника бицикала имају најмањи проценат гојазних. Вожња бицикла смањује ризик од кардиоваскуларних болести, побољшава мишићни тонус, циркулацију, мишиће на леђима и саму кичму.


10. Шта је оно што Београђани често заборављају, а нама као становницима Београда је посебно важно?

Мене код Београда осваја његова урбана историја, чињеница да је овај град некад бацао светла далеко, да су ксенофобија и шовинизам биле апстрактне именице.
И даље не пристајем да се мој рођени град претворио у цивилизацијски дивљи Запад, где влада закон јачег. Они фини и паметни, пословично ћуте, док су јачи гласни и бахати. Оно што ме и новинарски и људски највише побуђује су мале, непретинциозне приче, далеко од звучне и званичне политике.
Трагам за причама које немају шансе у информативи, за онима које у гледаоцу могу да побуде нешто људско. Срећа је постала искључиво економски појам, обузети смо голим преживљавањем, а наша суштина сведена је на хомоекономикуса.
"Почетници" су посвећени малим причама и великим идејама Београђана, у каквом би граду волели да живе и шта сами раде за њега. Али не у смислу оптимистичног, ружичастог фризирања и шминкања стварности, већ анонимних "обичних" Београђана који за овај град нешто племенито и конструктивно раде.
Није важно где си рођен, већ колико поштујеш и волиш овај град.


Candy Square



Представљам вам ново место за уживање које се налази недалеко од Земунског кеја, на адреси ул. Марка Николића бр. 19.



Захваљујући несвакидашњем ентеријеру, ово место представља нешто што је овом делу града дуго недостајало. Све изгледа као да сте залутали у неку дечију причу о слаткишима.


Велики избор слатких посластица али и љубазно особље су оно што краси овај локал.


У било које доба дана, од 10 часова преподне до 11 часова увече , свратите на дозу витамина Ц, или можда на понеку шећерну бомбу :)


Моје препорука: RAFFAELO WAFFLE :) Велики сам љубитељ Белгијске чоколаде као и кокоса, нисам могла да одолим, а нећете ни ви :)


Цене су као и свуда у граду, можда за нијансу и ниже за одређене посластице. 


Да не буде грешке, у Candy Square-у, има мноштво и сланих посластица :)


Странице овог дивног места можете наћи на facebook-у кao и instagram-у. Будите стално у току са занимљивим дешавањима и новотаријама. 


Како вам се допада? :)



Искрено ваша,

Милица


Нема коментара:

Постави коментар